Ako si u poslednjih nekoliko meseci otvorio bilo koji tekst o AI-ju i WordPressu, naleteo si na tri slova: MCP. Obično stoji pored rečenice tipa “sad možeš da kažeš Claudeu da objavi članak umesto tebe” i pored dva ekrana koda. Zvuči kao čarolija, a zapravo je dosta prizemna stvar. Ovde je objašnjavamo redom, bez žargona, i bez obećanja da ćeš sutra nešto prepustiti robotu.
Šta je MCP, ljudski rečeno
MCP je skraćenica od Model Context Protocol. To je otvoren standard koji je Anthropic predstavio krajem 2024, a služi da AI asistent može da razgovara sa tuđim programima na jedan isti način. Program na jednoj strani otvori “server” koji kaže: evo šta umem da uradim (alati) i evo šta možeš da pročitaš (podaci). Asistent na drugoj strani, kod koga se to zove klijent, pročita taj spisak i može da ga koristi.
Pomisli na konobara i jelovnik. Jelovnik je spisak jela koje kuhinja stvarno ume da spremi. Konobar (asistent) ne ulazi u kuhinju i ne traži od kuvara da improvizuje. Naruči sa jelovnika, a kuhinja odluči da li će i kako to da izvede. MCP je u tom poređenju način na koji se jelovnik piše i čita, tako da svaki konobar razume svaku kuhinju.
Gde tu uskače WordPress
WordPress sam po sebi nema jelovnik. Imaš plugine koji svaki rade po svom: neki imaju REST rutu, neki AJAX akciju, neki samo PHP funkciju. Zato je u verziji 6.9 u jezgro ušao Abilities API, spisak “sposobnosti” sajta u jednom uređenom obliku (ako te zanima šta je to iznutra, imamo poseban tekst: Abilities API i zašto te se tiče). Širu sliku o tome kako je AI ušao u jezgro nalaziš u tekstu o WordPressu 7.0 i AI-ju u jezgru.
Ali spisak je samo pola priče. Neko mora da ga prevede na jezik MCP-a, i to radi MCP Adapter. To je zvaničan paket koji održavaju ljudi iz WordPress zajednice, a radi jednu stvar: uzme sposobnosti koje su sajt, WooCommerce ili SEO plugin registrovali i izloži ih kao MCP alate, resurse i prompt šablone. Traži WordPress 6.9 ili noviji i PHP 7.4 ili noviji. Na našem sajtu trenutno radi WordPress 7.1, tako da taj uslov odavno ne predstavlja problem.
Dve stvari koje se često pogrešno shvate. Prvo, adapter nije deo jezgra. Ne dolazi sa WordPressom nego se instalira kao običan plugin, a od oktobra 2026. može i iz direktorijuma dodataka na WordPress.org. Drugo, još je mlad: u trenutku pisanja nosi oznaku pre-1.0 (verzija 0.7.1 iz oktobra 2026), pa očekuj izmene između verzija.
Dva načina da Claude stigne do tvog sajta
Ovo je deo koji zbunjuje najviše ljudi, zato ga razdvajamo.
Lokalno, preko WP-CLI. Klijent pokrene komandu wp mcp-adapter serve na mašini na kojoj je WordPress, kao određeni korisnik. Nema HTTP adrese, nema lozinke za aplikaciju, sve ide kroz proces na toj mašini. Dobro je za lokalni razvoj ili za server na koji se kačiš preko SSH-a. Za običan deljeni hosting, gde ne držiš sopstvenu mašinu, to najčešće nije put kojim ćeš ići.
Udaljeno, preko HTTP-a. Adapter otvori adresu na sajtu, podrazumevano /wp-json/mcp/mcp-adapter-default-server. Klijent se prijavljuje preko Application Passworda, posebne lozinke koju WordPress pravi samo za aplikaciju, i to isključivo preko HTTPS-a. Lokalni klijenti poput Claude Desktopa (podešavanje preko konfiguracionog fajla) razgovaraju sa programima na tvom računaru, pa se između stavlja mali Node proxy (@automattic/mcp-wordpress-remote). Zato ti za taj način treba instaliran Node, ali ne na serveru, nego kod tebe.
Postoji i treći pravac, koji treba da znaš da prepoznaš: gotove “managed” usluge i pluginovi trećih strana koji ti daju jednu adresu i token da ih zalepiš u Claude kao custom connector. Zgodno je, ali tada pozivi idu preko tuđeg servera, a token je vezan za jednog WordPress korisnika. Pročitaj uslove pre nego što ga vežeš za produkcioni sajt. Claude.ai i Claude Desktop custom konektore dohvataju iz Anthropicovog oblaka, ne sa tvog računara, pa sajt na localhostu ne može da se poveže na taj način.
Šta Claude stvarno može da radi
Tačno ono što je neko registrovao kao sposobnost, i ni milimetar više. Ako ništa nije izloženo, Claude nema šta da radi. U podrazumevanom serveru adapter nudi tri alata: da otkrije koje sposobnosti postoje, da pročita detalje jedne i da je izvrši. Sve ostalo zavisi od pluginova koji se registruju.
U praksi, to danas izgleda ovako. WooCommerce ima svoj paket sposobnosti, ali je u ranoj fazi. SEO pluginovi kao Rank Math, Yoast i All in One SEO registruju sopstvene, pri čemu ih je Rank Math u jednom poređenju imao najviše (29). Primeri koji se stalno navode su pravljenje objave, pretraga sadržaja i izmena SEO naslova. To su male, jasne radnje, i tu AI agenti rade najpouzdanije. Što je zadatak magloviji, to je veća šansa da ćeš morati da proveravaš posle.
Zato realno očekivanje glasi: Claude ti neće “voditi sajt”. Može da napiše skicu objave i ostavi je kao nacrt, da prođe kroz proizvode i predloži kraće opise, da ti sastavi izveštaj iz podataka koje sajt izlaže. Odluku i objavu zadržavaš ti.
Bezbednost: jedino poglavlje koje ne smeš da preskočiš
Upravo ovde se ljudi opeku, jer je lako povezati, a teško zamisliti šta sve može da pođe po zlu. Nekoliko pravila koja važe bez izuzetka:
- Nikad ne koristi svoj administratorski nalog. Napravi poseban korisnik sa najmanjom ulogom koja radi posao, najčešće Editor, ili Author ako treba samo da piše svoje objave. Ono što taj korisnik sme, sme i Claude.
- Application Password, ne prava lozinka, i opozovi ga čim završiš. Ima sve sposobnosti korisnika kome pripada.
- Samo HTTPS. WordPress ionako nudi Application Passwords samo preko HTTPS-a ili na lokalnom okruženju.
- Adapter podrazumevano pušta bilo kog ulogovanog korisnika, čak i pretplatnika. Pre nego što ga izložiš javno, dodaj proveru dozvola u transportu.
- Počni samo sa čitanjem. Ako ti treba analiza, ne daješ pravo upisa.
- Traži nacrte, ne objave. Pregledaj šta je napravljeno pre nego što ode javno.
Postoji i suptilnija opasnost. Ako Claude čita tekst koji dolazi spolja, na primer komentare ili poruke iz forme, neko u tom tekstu može da sakrije uputstvo. Zato agentu koji čita tuđe unose ne daj alate za brisanje i objavljivanje.
I jedna stvar koju ne treba instalirati: stariji plugin wordpress-mcp koji je održavao Automattic arhiviran je u januaru 2026. i neće dobijati bezbednosne ispravke. Ako ga već koristiš, prelazak smo opisali u tekstu Automattic gasi wordpress-mcp, a za nove sajtove uzmi zvanični adapter.
Šta hosting ima s tim
Više nego što bi pomislio, ali ne u obliku čarobnog dugmeta. MCP adapter je običan plugin koji radi unutar WordPressa, što znači da ti za njega ne treba Node na serveru. Ono što ti treba je sve ono što ti treba i inače, samo sa manje oprosta za greške.
Pozivi stižu kao zahtevi ka sajtu i troše PHP procese kao i svaki posetilac. Ako ti je sajt već na ivici, AI agent koji u petlji čita proizvode će to pokazati pre nego što ti poželiš. Zato je korisno da znaš koliko procesa tvoj paket dozvoljava, a to je napisano u specifikacijama svih paketa. Ako već muku mučiš sa sporim odzivom, kreni od teksta o tome kako izgleda brz WordPress hosting.
Druga stvar je staging. Sve što ćeš prvi put pustiti da AI menja, pusti prvo na kopiji sajta. I treća je bekap. Ako ćeš da ostaviš agentu pristup, mora da postoji sveža kopija na koju se možeš vratiti. Ako ne želiš sam da brineš o tome, tu je održavanje WordPress sajtova, gde ažuriranja, kopije i provere rade za tebe. A ako samo tražiš mesto za novi sajt, WordPress paketi počinju od 575 dinara mesečno uz godišnje plaćanje.
Kratak plan za prvi pokušaj
- Napravi kopiju sajta (staging), nikako prvo na produkciji.
- Proveri da imaš WordPress 6.9 ili noviji i PHP 7.4 ili noviji.
- Instaliraj MCP Adapter iz direktorijuma dodataka.
- Napravi novog korisnika sa ulogom Editor i za njega Application Password.
- Poveži klijent, pa traži samo čitanje: neka ti nabroji koje sposobnosti sajt izlaže.
- Tek onda probaj jednu malu izmenu, i to kao nacrt.
- Kad završiš, opozovi Application Password.
Ako posle prvog sata zaključiš da ti sve ovo nije potrebno, to je sasvim u redu. MCP je koristan za one koji imaju ponavljajuće, jasno definisane poslove na sajtu, a ne za one koji bi samo da isprobaju novu igračku. Jelovnik je tu, ali ne moraš da naručuješ.
Isti princip na prodavnici, sa porudžbinama i proizvodima, opisan je u tekstu MCP za WooCommerce.
